Mjesečevi Prsti

Blog Geine boje...

22.02.2016.

Februarske crtice.... :)





Blogger me baš opominje...time da ne vidim pozadinsku fotku mog bloga, i daje mi znak da sam ovo mjestašce, malko zanemarila...- A e,- što bi rekli moji dragi Dalmoši....

To ću naknadno da rješavam, sad...pod ovom Punom Lunom, samo mi se piše...

Crtice skoro-pa-protekla-februara....

Ima ih, nije da ih nema....

- Sasvim ozbiljno, iako bez ijednog znaka  za okolinu, razmišljam o sredjivanju hrrrrrrrrrpe tekstova, baš ovdje ispisane, nekoć...pa da vidim šta i kako s time, poslije....

- O prijateljstvu.....Učini ti se, priznaću, da čak i neko poznanstvo, pa pretočeno i preraslo u prijateljstvo, ipak nije, i ne samo  -učini - no se pokaže, to što sam mislila da jeste.
Nije da mi nije žao, jeste.A zašto....pa stoga jer mi je ta osoba bila draga, jer sam joj od srca  pružila puno puta toplinu mog društva, slušala je uz kafu u mom kutku zelenila, pokšavala joj razjasniti neke stvari, koje uvijek i samo, onaj sa strane, jasnije vidi...
No, summa sumarum...očito nije bilo istinski iskreno prihvaćeno. No, bolje da je tako sada, no za još koju godinu....Sretno neka joj je ....

- Raskrsnice. Poslovne.... Pojma nemam koji mi je planet  u poslovnoj kući, niti šta mi je ispisano u natalnoj karti....ali, malo kada da mi se desilo da su predamnom jasni putevi poslovni. Ili je tišina, ili...odjednom nekoliko dešavanja, tako da uvijek treba da pravim izbore....
No, zato imam uvijek oko sebe nekoliko pouzdanih prijatelja a čije mišljenje uvijek pažljivo razmotrim i evo i ovako...hvala vam.... ;)

- Fb i pisanje neograničenih statusa je opasan takmac blogu. Posebno kada se radi o osobi iza koje je oko deset godina pisanja blogova na raznim blog servisima, sve sa različitim iskustvima....No, ko zna, možda opet pripitomim samu sebe da pišem ovdje. Češće, dulje....recimo - kao nekad..... :)...

- Približavanje marta....Neka ga, mogu ja to.....sa svime što on nosi, posebice, jedan datum....


             I tako......

   Zalud je svemu i svačemu, Puna Luna je moj stari Drugar. Opusti me, izbistri misli, ubrza  prste i riječi teku...
Priznajem, počesto se prisjetim nekih davnih dana  i trenutaka na ovom bloggeru. Ne bih mogla reći, najtačnije, da li bi bilo dobro da su ta, nekadašnja vremena, potrajala. Sve je podložno promjeni, kako neće ovo....No drago mi je da sam sve to skupa prošla, osjetila i mislim da je odavno ovaj blogger opet ugodno mjestašce pa.....ostaje da se vidi..... :)

I za ovo večer....koje će biti dulje, meni bar.......:)  







01.09.2015.

Nije ovo....





O slutnji jeseni, o mirisima  u predvečerje - povlaštena sam jer veći dio vremena provodim na selu - pa i jesu oko mene mirisi...zvuci, nespojivi sa gradskom vrevom.

Koja me čeka zimi no ni o tome, eto neću.... :)

Nije ni o krajnjem opterećenju moga strpljenja da se zabavim pravljenjem hrrrrrpe knedli sa šljivama...dakle, svaki dan ih je očekivati... ;)

Možda je o strašnoj poželjenosti / ne analizirati gramatičku korektnost ovog dijela rečenice, molim  ;)  / jedne Moje Posebne iz Šehera, naših razgovora tokom dana i večeri i budjenje uz njenu princezu....puno, pa i previše vremena je odmaklo od zadnjeg druženja tako da je ovo možda, priča o tom prijateljstvu.....

Koja željno čeka da bude nastavljena.....

A piše se već dugo... :)...

A čitaće se.....nekad  ;)

P.S.

Jedna numera....čežnjiva malko,....i neka je....:)



Noviji postovi | Stariji postovi



Mail:


BROJAČ POSJETA
327943